"Спомен костурница Церској бици у Текеришу, као што име каже, садржи сабране кости погинулих, а не и њихова имена. Мајка је пришла младом попу у маси у Текеришу и питала га да ли негде постоји списак, а он јој је одговорио контра питањем, па зна ли колико је људи ту страдало. Но, пре тог питања наступило је одушевљење младима који су пешачили ка Текеришу, а у организацији НВО Марш на Цер која је по пети пут организовала скуп младих из Шапца, Ваљева, Ужица, Лознице и других градова да дођу и обележе сећање на ову битку. Одушевљење хиљадама младих који су ту дошли пешице надвијала ми је сенка мисли, док смо журили ка петој тачки, колико је тужан Текериш у осталим данима. То старо становништво имало је прилику да види то чудо од гомиле младих, макар у једном дану у години, и вероватно живи ишчекујући га у следећој години. "
МАКРОЕКОНОМИЈА, Мирослав Жарковић
ШТА СУ ЦИЉЕВИ "ЦЕРСКОГ МАРША" ?
ОБРАЗОВАЊЕ
Основни циљ јесте приближити младим људима дух славних времена и догађаје који су дали "облик" нашој нацији и држави. Церска битка јесте само један у серији догађаја који су обликовали нашу прошлост, садашњост и будућност, али је показатељ наших најбољих националних карактеристика : храбрости, истрајности, пожртвовања и вере. И то је предање које се мора пренети млађима. Неће то урадити нико други, или како ми то волимо да кажемо КАД АКО НЕ САД, КО АКО НЕ МИ ....
ПОШТОВАЊЕ
Цео овај поход и започео је због недостатка поштовања према славним делима наших предака. У времену када је одржан ПРВИ ЦЕРСКИ МАРШ, а то је било на 95-у годишњицу битке, тај датум нико готово и није помињао.
Тај тешки и незаслужени заборав највише је болео, и ми, група младих људи одлучили смо да то променимо. Одлучили смо да одемо пешке, на Преображење, од цркве у Шапцу, места где су најбрутајније, у храму Божијем убијани наши преци, до споменика јунацима, српским војницима победницима у Церској битци, на Текеришу. Да се поклонимо њиховим сенима и њиховим бесмртним делима. Да покажемо ПОШТОВАЊЕ прецима, захваљујућим чијим славним делима данас постојимо, дишемо, боримо се за слободу, говоримо својим језиком.
ТРАДИЦИЈА
Очување традиције на један нов, другачији и модернији начин. Већ годинама покушава се показати наша традиција кроз, мање или више, исте манифестације. Није традиција само гуњ, јелек, опанак и шајкача. Традиција јесте схватање и преношење духа својих предака, начела по којима су они живели и умирали, идеја и жеља које су их покретале. Церски марш је наш начин да кажемо и покажемо да није нестао српски дух, храброст да се каже и покаже своје мишљење и свој став, спремност да се своја слобода брани по сваку цену, упорност да се све издржи поред свега и у инат свему, способност да се буде кадар стићи и утећи, и на страшном местоу постојати, да се буде човек и јунак и према онима који нису ни једно ни друго. Или како смо се позивали на Други церски марш - ИЛИ ЈЕСМО ИЛИ НИСМО ....
НАШ ДЕО СРБИЈЕ
Овај део Србије, Мачва, Поцерина, Посавина, Јадар, Рађевина и Подриње поднео је најтеже и највеће жртве у Великом рату. Шабац, најлепши град Србије тог времена, потпуно је разорен, а број становника града је са више од 14.000 пре рата спао на једва 7.000 становника по његовом окончању. Нестале су целе породице, а само од упада Аустро-угарских трупа до победе Српске војске на Церу, у Шапцу и Мачви побијено је скоро 2.000 цивила, стараца, инвалида, жена и деце, јер су сви војно способни мушкарци били војници. То никада не би смело да се заборави. А трудили су се многи, деценијама да то нестане из сећања нашег народа. Али увек има неко ко се свега сећа и неко ко је вољан и спреман да нас све на то подсети. КАД АКО НЕ САД, КО АКО НЕ МИ ....
СПОРТСКИ ДУХ
Церски марш специфичан је по томе што у њему могу да учествују сви без обзира на пол, мало и/или много година, физичку спрему. Марш у част предака, победника са Цера јесте борба духа и тела. На највећим врућинама, по асфалту, у августу, уз планину, стално се успињући, није ни мало лако прећи пешке више од 35 километара. И то у групи од више хиљада људи. Али марш "издрже" и до Текериша стигну, увек, сви. На једини начин на који је то могуће - заједно.
ОРГАНИЗАЦИЈА
Церски марш показује и још једну страну нашег националног духа. Способност организације. Окупити, нахранити, напојити, безбедно и сугурно одвести више хиљада људи по нељудским условима на путовање дугачко 35 километара, уз планину, организовати свима заднички ручак, и вратити сваког назад до Шапца, није ни лак ни једноставан задатак. Чак ни за моћне и финансијски стабилне организације. Ми смо показали да се све то може без и једног динара државне помоћи, без захватања у џепове грађана Србије, само захваљујући доборој организацији, великом раду, личним жртвама, рационалном трошењу и помоћи људи и организацији у којима дух Србије још увек живи. Или, како смо се позивали на ЧЕТВРТИ ЦЕРСКИ МАРШ - СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА ...